Svake godine u isto vreme je ista priča – i svake godine su ista obećanja. Međutim, sada imamo priliku da vidimo pravu next gen FIFA-u. Da je to ono što joj je trebalo do sada da postane savršena simulacija fudbala?
Početak sa ovom igrom je uvek do sada sličan – deluje kao da nema nekih promena, kao da su osvežili sastave timova i tako prodali igru. I tek kad joj posvetite malo vremena vidite sitnice koje bitno menjaju stvari na terenu.
Ovog puta je to nešto drugačije – sve pravi put utaban prošlom verzijom, ali sa mnogo, mnogo više detalja. Nešto što smo viđali u NBA 2K serijalu je dobilo i svoju premijeru ovde, naime, FIFA je dobila eksluzivna prava za korišćenje svih stadiona i grafike Premijer lige, što već sjajnu prezentaciju diže na nivo televizijskog prenosa.
Možda ti detalji nisu toliko bitni, ali kada ih jednom primetite, zapitate se kako toga do sada nije bilo. Najveća stvar je što je sve sada jedna neprekidna, povezana celina. Igrači se zagrevaju sa strane, a ukoliko lopta izađe napolje, neko od njih ili momak sa strane će vam je dodati igra će odmah početi. Ukoliko je lopta izašla u blizini drugog igrača, pokupiće je i odmah izvesti ili dodati nekome. Jedna jako prijatna novina je to što je konačno moguće upravljati osobom koja treba da primi loptu iz auta, slobodnog udarca ili kornera.
Igrači sada imaju i „pamćenje“ i pokazuju emocije shodno situaciju na terenu. Na primer, ako imate jednog igrača koji uporno šutira i ne postiže gol, ostatak ekipe će postati vidno frustrirana i pokazaće to svaki put kada se desi novi promašaj. Isto tako će bodriti golmana posle nekoliko intervencija ili zahvaljivati se saigraču posle asistencije.
Kad smo već kod golmana, oni su doživeli i najveću promenu u igri. Sada su sposobni da prave refleksne odbrane, zahvaljujući Timu Hauardu, prema kome su to modelirali. Takođe, dobili su sijaset novih animacija, te samo izgledaju znatno raznovrsnije i živahnije na golu. Dok u ostali igrači dobili manje animacije, one čine da ceo meč i protok lopte deluje znatno fluidnije.
Treba pomenuti da je i tim menadžment doživeo određene promene, nalazeći baš pravu meru da „naterate“ igrače da rade šta želite na terenu, a da ne gubite previše vremena.
Sam gejmplej ostaje sličan prethodnom delu, sa tim što Ignite engine donosi malo više fizike, time forsirajući malo više duel igru. Možete vući igrača za dres, boriti se za poziciju ili ga prosto „skloniti“ u stranu. Samim tim je igra i malo usporenija, što otvara mogućnost za pas igru i građenje akcije ili osvajanje prostora. Novi endžin je doveo i znatna grafička poboljšanja, pa tako su lica fudbalera izrazito verno preneta, dresovi nisu više statični, trava i teren se deformišu tokom utakmice, mreža i okvir gola se tresu posle udarca, a i korner zastavica nije zaboravljena ukoliko je neko slučajno zakači.
Ljudi koji su ranije igrali FIFA-u će morati da joj sada posvete malo više vremena. Odbrana je drugačija od prethodne verzije i zahteva malo navikavanja. Takođe su izvršene i određene promene u gejmpleju, te nema više „sigurnog“ načina za postizanje gola, ukratko, sve deluje znatno balansiranije nego ranije.
Doduše, posle većeg broja utakmica, primetne su dečije bolesti koje se mogu ispraviti patchem vrlo lako – golmani se često loše postave ili odbiju loptu tamo gde po pravilu stoji protivnički igrač. Izbijanje lopte posle nekog prekida se čini da bi moglo biti bolje odrađeno. Neretko se desi da se postigne gol u stilu nedavno Jagielke Liverpulu– što nije loše, ali bi trebalo malo ređe da se dešava.
Na kraju bismo pomenuli i razlog zbog kojeg je i FIFA toliko popularna, Ultimate Team. Jedina novina vredna pomena je mogućnost pozajmljivanja igrača na nekoliko utakmica, kada je to vrlo bitno ili vam je prosto potrebno pojačanje na sličnoj poziciji.
I da odgovorimo na pitanje postavljeno u uvodu – nismo sigurni da bi trebalo posmatrati FIFA-a kao simulaciju. Cilj je da se igrač zabavi, da ima utisak da je odigrao uzbudljive utakmice i da je, sa vremena na vreme, postigao golčinu. I to savršeno radi. Da li je FIFA krenula u dobrom smeru? Itekako, neverovatno je zabavna za igranje.
Autor: Dimitrije Đorđević
Prvo objavljeno u PLAY! Zine 77
