Pre dve godine svetlost dana je videla igra nastala kao omaž nekim davnim vremenima, igra zbog koje su srca mnogih starijih RPG fanova zatreperila. Legend of Grimrock, delo šačice entuzijasta okupljenih u studio Almost Human, bila je retro dungeon crawl upakovan u modernu grafiku. Eksperiment je bio ne samo uspešan već je ogromna popularnost igre dovela do rada na nastavku. Sada kada je Legend of Grimrock 2 pre nama, hajde da proverimo da li je “drugi album” uspeo da nadmaši prvi.
Ukoliko niste imali susreta sa prethodnom igrom verovatno se pitate na šta mislimo kad kažemo da je ovo retro RPG. Za to se moramo vratiti u vreme kada su kompjuterske roleplay igre imale perspektivu iz prvog lica, a kretanje je bilo skokovito (u koracima) po mapi podeljenoj na kvadratiće. Konkretnije, u kraj 80-ih / početak 90-ih, period kada su igre poput Dungeon Master i Eye oh Beholder vladale tržištem igara za kućne računare, igračima pružajući beskrajne sate tumaranja po tamnicama i garantovane popravne na kraju školske godine. Grimrock igre se oslanjaju upravo na takve naslove, sa svetovima prepunim zagonetki i opasnosti i specifičnim načinom kretanja.
Priča u Legend of Grimrock 2 nema dodirih tačaka sa događajima iz prve igre sem što je jednako štura. Umesto grupe nesrećnika osuđenih da tumaraju kroz čarobnu planinu-tamnicu, vodićete drugu grupu nesrećnika, jedinih preživelih brodolom i zatočenih na ostrvu Nex. Dotično parče kopna buja životom i živopisnim stvorenjima spremnim da brodolomnike skrate za glavu. A možda vas sve vreme i neko prati, nadgledajući svaki vaš korak… Odmah se da primetiti značajna promena u odnosu na prvu igru a to je postojanje eksterijera. Biće i pećina i tamnica, ne brinite, samo što su ovde dodatni sloj na već veliki otvoreni svet umesto jedinog okruženja. Otvorenost igre nije samo u činjenici da iznad glave vidite nebo umesto kamenog plafona, već i u većem prostoru za istraživanje koji donosi nove mehanike, logičke probleme i više dostupnih putanja mada se sve i dalje svodi na samo jedan pravi put ka kome treba doći. U odnosu na prethodnu igru, mozgalice su dominantnije od borbi i njima je igra krcata. Početni problemi će se svoditi na postavljanje predmeta na statue dok kasnije morate prokljuviti mehanizme po kojima se pomeraju delovi terena odgonetajući zagonetku sa parčeta pergamenta. Gotovo sve ove slagalice su odlično izvedene, sa hintovima razbacanim na sve strane i proizvode onaj sjajni “a ha!” trenutak kada ih konačno rešite, sem nekoliko nezgodnih pred kraj igre koje mogu da pokvare ukupan utisak. Na trenutke se doduše čini da vas igra zatrpava mozgalicama i neretko ćete paranoično ispipavati svaki zid u potrazi za skrivenim prekidačem.
Mnogi će reći da je ovo surova igra i u nekim momentima zaista podseća na npr. Dark Souls – nepažnja vam može lako doći glave, članovi družine se vremenom umaraju i moraju da se odmaraju i jedu, a ishodi borbi često zavise od toga koliko ste pametno koristili teren i osnovne mehanike kretanja. Nezanemarljivu težinu možete dodatno povećati uključivanjem Ironman moda (snimanje pozicije samo na plavim kristalima), gašenjem mogućnosti da isti checkpoint-kristal koristite više od jednog puta i gašenjem ingame mape. Poslednju stavku nikako ne preporučujemo ikome ko nije doktorirao slične naslove i nije spreman da tokom igranja apsolutno sve zapisuje i crta mape. Za igrače koji ipak cene svoje mentalno zdravlje, igra nudi tri regularna nivoa težine i mogućnost da na mapi ostavljate komentare markirajući bitne lokacije. Grimrock nikada nije kvarna niti nefer igra, te slično Dark Souls serijalu pruža iskustvo koje nagrađuje strpljivost i pametno korišćenje dostupnih oruđa. Dovitljivost će vam češće spasiti družinu nego sekira sa +10 na napad.
Neka od bitnijih unapređenja, pored drastično većeg sveta, su i bolji AI protivnika koji će sada bolje reagovati na vaše obigravanje i pravljenje zaseda, mogućnost korišćenja vatrenog oružja i uopšteno bolje organizovani sistemi za levelovanje. Pravljenje napitaka više ne zahteva posude, a pritom je gotovo utrostručen broj napitaka i bombi koje možete napraviti alhemijom što je čini gotovo obaveznim skillom. Igrači koji preferiraju magijske borbe će se oduševiti novim spellovima. Likove ćete moći da kreirate i razvijate po sopstevnom nahođenju mada se za prvu partiju preporučuje igranje default ekipom koju čine dva ratnika, mag i alhemičar. Nažalost ponovo nedostaje interakcija ili barem minimalan dijalog između članova družine i, s obzirom da u igri nema NPCeva s kojima možete da razgovarate, iskustvu nedostaju elementi koji bi produbili i ovako jako tanku priču.
Kvadratna baza kretanja i sveta igre ne znači i da igrom dominiraju pravi uglovi, naprotiv. Pejzaži kojima ćete putovati su vešto napravljeni tako da se stiče utisak organskog sveta umesto kvadratne mreže. Grafički, igra nije pretrpela velika unapređenja mada se osvetljenje i dalje ističe, naročito u prostorijama gde se meša nekoliko izvora svetla. S druge strane, audio komponenta je ogroman korak napred, sa epskim orkestarskim temama i raznovrsnim ambijentalnim zvukovima. U podzemnim deonicama, pak, zvukovi i šuškanje čudovišta poprimaju preteću, gotovo jezivu notu, naročito ako igrate sa slušalicama ili na surround sistemu. Igra takođe ima uključen alat za izradu novih kampanja i povezana je sa Steam Workshop i entuzijasti već dodaju nove avanture za igrače koji su uspeli da izgustiraju dvadesetak sati sadržaja koji pruža igra.
Legend of Grimrock 2 je pravi način na koji sepravi nastavak jedne dobre igre – sa još više sadržaja i unapređenjima bez menjanja onoga što je original činilo dobrim. Igra koja je izazovno ali i neverovatno nagrađujuće iskustvo svakome ko istraži svaki njen kutak. Da, nije “proizvod za svakoga i sve” i tu nema ničeg lošeg, jer gradi svoju nišu i pruža potpuno drugačije iskustvo od ostalih modernih video igara. Od nas zaslužuje sve preporuke.
Autor: Bojan Jovanović
