Još jedno izdanje Istorijskog Kutka zakucalo je pred vrata KlanRURa.
Kao što vidite već po izabranoj slici, a i po naslovu, radi se o Fijatu. Istom onom fijatu sa kojim je zastava napravila Fiat 500(l), Punto sa četvoro vrata, itd.
Isti taj fijat, verovali ili ne, zaslužan je za dva tenka. Fiat 2000, i Fiat 3000. Nažalost, dok tenkovi jesu kreativni, imena nisu.
Ali dobro, možemo oprostiti Fijatu, ionako ni dan-danas nemaju pojma da smisle dobre nazive za svoje proizvode.
Fijat 2000.
Primetivši jak uspon i odličnu prodaju francuskih FT-17 tenkova (Tier I francuz u WoTu da napomenem), Fijat je odlučio da uskoči u trku proizvodnje ovih čeličnih monstruma i tako je započeta proizvodnja prvog prototipa tenka fabrike Fijat – Fijat 2000.
Fijat je ponudio vlasti Italije da im napravi supertenk, koji će biti korišćen za napade kao podrška pešadiji.
Prvi prototip pojavio se u vidu prototipa trupa, tj gusenica, bez kupole i bez topa. Otprilike negde u junu 1917. godine.
Drugi prototip nastao je krajem 1917./početkom 1918. godine, i trup je bio gotov, a vidljiva je i cilindrična kupola.
Većina izvora tvrdi da je napravljeno 2 komada (neki tvrde i do pet, ali nije pouzdano) ovog zaista čudnog vozila, i primljeni su u službu pod imenom “Carro d’Assaulto Fiat 2000 M.17.”. Napadačko vozilo Fiat 2000 M.17 (17 zbog 1917. godine, godine proizvodnje prvog prototipa).
Između prototipa i završenog vozila, doduše, ima jedna vrlo bitna razlika. A to je kupola. Umesto cilindrične, odlučili su se da ugrade “balon” kupolu.
Tačne specifikacije nisam mogao pouzdano pronaći, ali ovo su neke opšte-prihvaćene:
Težina – 40 tona
Dužina – 7,4m
Širina – 3,1m
Visina – 3,9m
Oklop – 20mm sa svih strana, sem odozgo – gde je 15mm
Top – 65mm kalibar
Motor – 240 knj.s.
Posada – 8-10 članova
Ono što je meni interesantno, sem činjenice da treba desetoro ljudi da bi ovaj tenk funkcionisao, jeste da je viši nego što je širok. A masivan je. Spekuliše se da je ovaj tenk imao trup koji je mogao da primi i sistem samohodnog topa, tj. artiljerije. Ali to FIAT nije napravio.
FIAT se poprilično istrošio novčano da njegov supertenk dobije najbolji oklop, doduše. Fiat je koristio oklop karakterističan za mornaricu, koji je korišćen i na ratnom brodu “Kristofer Kolumbo” italijanske mornarice, a ne jeftiniji, standardizovan čelik koji su drugi koristili. 20mm oklopa svuda, a sve to pokriveno gornjim slojem oklopa od 15mm.
Celu tu hrpu od 40,000 kilograma gurao je jedan avijatičarski motor, FIAT A12, koji je imao “fascinantnih” 240 konja. To je fiatu 2000 davalo zaista “impresionirajućih” 6 konjskih snaga po toni, što je izuzetno loše. Maksimalna brzina bila je 7,5km/h.
Ne sedamdeset pet, nego sedam zarez pet kilometara na čas! Katastrofa!
Ali, fiat 2000 je služio kao podrška pešadiji, tako da nije to nešto previše loše, kada se namena vozila uzme u obzir.
Što se tiče naoružanja, tu već postaje veselo.
Gospodin Major Alfred Beničeli, koji je zaslužan za dovođenje FT-17 tenkova u italijansku službu, tražio je da se stavi 75mm top. Major Beničeli, pošto je bio fan artiljerije, verovatno je gađao na 75/27CK top ili neki sličan, na koji je navikao i koji bi mogao sa lakoćom da koristi. Na njegovu žalost, to se nije dogodilo. U maju 1918. godine bile su ideje da se ugradi poboljšana verzija 75/27CK, 77mm top, ali se ne kraju naoružanje svelo na haubicu od 65mm i osam mitraljeza.
1918. godine, katastrofa udara FIAT 2000. Italija odlučuje da uvozi FT 17, koji fijat čak potpisuje da masovno pravi sam, pod imenom Fiat 3000 (o njemu nešto kasnije), a proizvodnja fijata 2000 propada, zaustavlja se. Nakon samo nekolicine vozila.
Ali…Tu nije kraj za našeg 2k Fiću.
Italija je kontrolisala Libiju još pre Velikog rata, a nakon njega arapske manjine pokušale su da dignu bunu.
Italijanima se, naravno, to nije baš i dopalo pa su dva svoja fijata 2000 odveli u libiju, i 1920ih godina ugušili pobune.
Italijani su nakon ratova u Libiji koristili Fijate za propagandu i promovisanje Fijata 3000, kao i same fabrike fijat.
Pored ovoga, Gadafi je na markice čak stavljao ovaj tenk, što je samo učvrstilo njegovu poziciju u istoriji!
Markice:
A sada, da skoknemo na malo “lepši” tenk italijanskog FIATa, FIAT 3000.
Koji zapravo nije italijanski, zato što je to francuski FT 17, a fijat je samo dobio dozvolu za proizvodnju pod svojim imenom.
Fijat 3000
1917. Beničeli primetio je da se diže rast popularnosti tenkova.Italijani su uzeli 3 FT 17 tenkova, i dva šnajdera.Pošto su se dopali vojnoj komandi, Italija je odlučila da naručuje dosta Reno FT 17ica od Francuza. Kako Francuzi nisu mogli da ispune normu od 200 tenkova mesečno, Alfredo Beničeli sklopio je dogovor sa ministarstvom ratovanja Francuske da Italija proizvodi svoju verziju tenka od 1919. godine, zvanu FIAT 3000.
Fijat 3000 prve serije
1921. godine, prve produkcije vozila su brojale njih stotinak. Od naoružanja imao je jedan ili dva lewis 8mm protivpešadijska topa. Sprovedena su testiranja, i novi Fijat 3000A, kako je prva verzija bila nazvana, ušao je u proizvodnju. Ovim testiranjima, ustanovljeno je da je potreban jači top od samo jednog ili dva mitraljeza kojima je bio naoružan 3000A. Potreban je bio top, koji bi mogao da uništi protivnički oklop.
Pored ovog velikog i veoma realnog problema, Ministarstvo spoljnih poslova Italije napravilo je listu problema Fijata 3000, i zašto je očajnički potrebna modifikacija:
-Vozilo je presporo, 18 km/h
-širina je premala, dok se vozilo kretalo po neravnom terenu umelo je da se prevrće (što nije prednost kada se borite po italijanskim brdima)
-gusenice su neadekvatne, lako klize, i olako se raspadaju
-Neadekvatan oklop, 6-16mm
-Delovi koji su sastavljani 1919. bili su tehnički inferiorni
Fijat sa lewis “blizancima”
Dugo se čekalo na promenu. Ali napokon, 1927. i 1928. godine je sprovedeno neko konkretnije delo, i u saradnji sa Turin Arsenalom, instaliran je 37mm L40 top u kupolu Fiata 3000A – što je zahtevalo minijaturne modifikacije na kupoli, kao i na trupu. Te suptilne promene su ipak pravile razliku, i naravno uz dodatak protivtenkovskog topa, nastao je novi fijat 3000B.
Na ovom vozilu bile su male modifikacije motora, naravno očigledan dodatak topa, kao i sekundarno naoružanje – protivpešadijski 8mm mitraljez. Uz sve ovo, poboljšane su i gusenice, dodati su “kramponi” koji su pomagali u “hvatanju” za podlogu. 52 ova vozila napravljena su 1929. godine i 1930. ušle u službu.
Ono što je zapanjujuće jeste da je F3000B bio u službi do 1943. godine, i nekolicina njih bila je na Siciliji!
Sledeći put kada ste “bottom tier” u partiji, i želite da zakukate, setite se da se 1943. od italijanskih tenkista zahtevalo da sa 37mm topom jure na M4 Shermane.
U suštini, ako ikada bude bila predložena italijanska linija u WoTu, ovo bi sasvim realno mogle biti tier I i/ili II mašine.
Zaista su interesantne, iako je F3000 esencijalno kopija FT17.
Fijat 3000B
Autor kutka: Aleksa “Beo” Obradović
Izvori:
~”Le Forze Armate”, 1935 – Colonel Pederzini,
~”Italijanski tenkovi” 1917-1945 od Dr.Emilijanoa Ćaralija,
~”Taschenbuch der Panzer”,
~”Tenkovi od 1916″ od Roberta Iksa
